Nekoliko je osnovnih početničkih grešaka koje mladi trkači i trkačice uporno ponavljaju. Ispostavlja se da na njih nisu imuni ni oni koji su u trčanju i više godina.
Ovo je i najopasnija i najčešća greška koju početnici mogu da naprave. Želeći da što pre ispune neki od svojih ciljeva (smršati, definisati mišiće i trbušnjake, skinuti kilograme, istrčati trku…) početnici često trče duže, brže i više puta nedeljno nego što je optimalno. Osnovno pravilo je “bolje polako i sporije, nego brzo”.
Početnici teže da trče brže nego što im prija. Ovo je sasvim normalno, jer niko ne želi da ga drugi prestižu i da bude poslednji. Takođe, često mislimo da ako trčimo brže, brže će doći i do rezultata, što ne mora da bude tačno.
Zato se često dešava da početnici trče u anaerobnoj fazi, kada im puls dostiže i visoke procente. Dugo zadržavanje u ovoj zoni je nemoguće, pa se početnici često brzo zadišu i odustanu od trčanja.
No, pošto neutrenirana osoba ne može da trči dugo ovom brzinom, početnici često trče malo i nikada ne izgrade bazu, te im trčanje često dosadi pošto ne daje brze rezultate.
Ređe, ali isto pogrešno je da početnici žele da trče duže u jednom cugu nego što je poželjno. Ni ova greška kao ni prethodna se ne manifestuje odmah, ali posle nekog vremena može doći do povreda – najčešće bole pokosnice i kolena.
Polako gradite bazu i navikavajte vaše ligamente, kolena i mišiće na veće distance, pluća će to već sama uraditi jako brzo.
Prekomeran broj treninga i nedovljno odmaranje između trčanja je još jedna od čestih grešaka koje će dovesti do toga da se organizam u jednom trenutku pobuni i baci vas u postelju.
Počnite sa 3 ili 4 puta, što je optimalan broj trčanja nedeljno. Samo napredni i elitni trkači trče više od 4 puta nedeljno.
Obrnuto preterivanju jeste i nepridržavanje plana treninga. Dva dana pauze u trčanju su primerena, ali trećeg dana već bi trebalo da trčite. Naravno, ovo je jedan od elemenata koji bi trebali uneti u plan.
Nemojte nadoknađivati propuštene treninge tako što nećete trčati više dana, a onda zaređate nedelju ili dve dana bez pauze. Motivišite se, pronađite vreme i trčite redovno.
Ukoliko imate koji kilogram viška ili ste gojazni, znajte da onda delujete većom silom na podlogu. Po zakonu akcije i reakcije i podloga deluje na vas. Udarac se prenosi na zglobove, kolena, tetive, kičmu.
Nađite neko lepo mesto za trčanje, a trčite po mekšim podlogama, tipa atletske staze, trava, i što je možda još važnije – na ravnom. Jedna nizbrdica može biti opasnija nego lagani džoging na afsfaltu. Zato izaberite odgovarajuću stazu za trčanje u vašem kraju.
I nama je jasno da trčanje treba da bude povoljan sport. On to i jeste na početničkom nivou… sve dok ne krenete da putujete po trkama :).
Majicu, šorc, trenerku i stari duks sigurno već imate. Jedino što ste obavezni da kupite jesu dobre patike za trčanje. Patike za trčanje vam štite kolena, zglobove, kičmu… i mogu se naći i ispod 50€. Ako trčite u neprilagođenim patikama, recimo za basket, rizikujete da zamrzite trčanje pre nego što ga zavolite.
Ovo je definitivno najčešća greška koja je produkt čistog neznanja. Iskusnim trkačima je u najmanju ruku čudno kada leti na 20 i kusur stepeni Celzijusa primete ljude u kapama i šuškavcima. Kada trčite, samo prvih 5-10 minuta vam može biti hladno, a zatim se telo vrlo brzo zagreje, te nije potrebno suviše se toplo oblačiti. Od marta do tamo oktobra vam gotovo sigurno ne treba ništa osim majice i šorca.
Zimi vodite računa da se oblačite slojevito. Dobra oprema i presvlačenje odmah nakon trčanja su dve stvari koje hrabri početnici treba da znaju ako se odluče da trče po minusu. Omogućite svom telu pravilnu perspiraciju i znojenje. Pre trčanja nemojte koristiti dezodorans, antiperspirant ili stik. Velika je zabluda da će vam pojasi ili pantalone za znojenje ubrzati proces mršavljenja.