Nervoza srca ili stomaka? Šta vas češće muči? I kako da je što lakše otklonite.
Nervoza se najčešće javlja kao reakcija na neku zahtevnu životnu situaciju kojom nam um i telo poručuju da nismo dovoljno spremni za izazov koji je pred nama, što nas najčešće i navede da damo sve od sebe.
Ali kada dolazi do nervoze bez ikakvih posebnih razloga i jako često, onda se već radi o anksioznosti. U svakom slučaju, kada se tretira na odgovarajući način, nervoza može biti kontrolisana ili bar ne toliko neprijatna.
Postoji nekoliko koraka koje možemo preduzeti u cilju prevazilaženja i kontrolisanja stanja nervoze.
Promena “pogleda na stvari”
Možda će biti od pomoći da znamo da iako često mislimo da je nervoza koju osećamo vidljiva za našu okolinu, to obično nije slučaj. Nervoza nikad ne izgleda toliko loše koliko se mi subjektivno osećamo. Često se desi da nas iako smo sigurni da su svi primetili koliko smo nervozni, nas ustvari okolina i doživi kao stabilne ili samouverene.
Kroz tehnike Mindfulness-svesne pažnje, učimo kako da prepoznajemo znakove nervoze, i umesto da postanemo dodatno uznemireni ili iritirani, uključimo svoje prirodne unutrašnje potencijale da bismo što bolje prevazišli situaciju u kojoj smo. Takođe, kroz Mindfulness naučimo da prepoznajemo promenu u ritmu disanja, radu srca ili opuštenosti mišića, kao i kako da svoj um i telo vratimo u “neutralno stanje”.
Ne treba se ljutiti na sebe kada osećamo nervozu. Setimo se da je to normalna reakcija povezana s osećajem straha. Strah nam, s druge strane govori da smo suočeni s nekom vrstom izazova, kao i da je pred nama nešto što nam je delimično ili potpuno nepoznato. Mala doza straha je dobar mehanizam samo-zaštite, i način da oprezno prođemo kroz zahtevne životne okolnosti.
Kada se fokusiramo samo na negativne efekte nervoze mi ih dodatno i pojačavamo, uvećavajući na taj način stanje straha i nervoze. Recimo, pred javni nastup, ako pomislimo “Ovaj osećaj nervoze me samo blokira, šta ako sve zaboravim?” postaćemo još nervozniji.
Ali ako se podsetimo, i kažemo sebi “Nervozan sam jer sam suočen sa izazovom, daću sve od sebe.” pomoći čemo umu da se u istom trenutku probudi ali i opusti. Rečenicu “Šta ako?” možemo da zamenimo rečenicom “Pa šta ako…”.
Ono što može biti dobra preventiva, posebno kada je reč o okolnostima za koje znamo da dolaze, je dobra i temeljna priprema. Možemo da čitamo, razmišljamo, pripremamo se. Što smo vise pripremljeni – manje smo nervozni.
Koliko smo puta čuli do sada u napetim situacijama reč “Diši”? Promena ritma disanja automatski utiče na nervni sistem. Ako uspemo da kada osetimo nervozu, dišemo kroz nos i usporimo disanje, posebno produžavajući izdah u odnosu na udah, osetićemo trenutno olakšanje.
Vežbe disanja koje se koriste u Jogi ili Mindfulness tehnikama, kao što su zadržavanje daha i dijafragmalno disanje su vrlo moćna sredstva za brzo opuštanje.
Vrlo je važno prepoznati trenutak u kome se okolnosti koje traže naš maksimum završavaju. Nervoza je manje štetna ako ne traje dugo. Uključivanje svesnosti u svakodnevni život, samoposmatranje i samorazumevanje predstavljaju trajni put za prevazilaženje mnogih neprijatnih stanja u životu.